Upravno pravo
Advokat za upravni postupak i upravni spor
Sigurno se desilo da Vam je u jednom trenutku bila neophodno Uverenje koje izdaje neki državni organ ili da Vam je neophodna Dozvola od strane nekog državnog organa za preuzimanje određenih rednji. Možda ste imali posla sa Katastrom nepokretnosti ili ste bili primorani da uložite žalbu na određeno Rešenje koje je doneo neki državni upravni organ.
Ovaj postupak je regulisan Zakonom o opštem upravnom postupku.
Sve gore pobrojano spada u okvire Upravnog prava, dakle u upravni postupak, koji građani i preduzeća na teritoriji Republike Srbije pokreću i vode zarad ostvarivanja svojih prava. Kako smo gore dali samo neke primere, upravo iz njih možemo videti da se radi o veoma širokom skupu postupaka i radnji koje se preduzimaju u okviru istih. Upravo zato je neophodno znanje kako materijalnog prava čije se ostvarivanje želi, tako i proceduralnog tj. procesnog da bi ishod bio što povoljniji za lice koje pokreće postupak.
Naravno, svi znamo kako i koliko dobro funkcionišu naši državni organi, posebno Katastar nepokretnosti i koliko vremena, novca i živaca to može da odnese. Posebno se primećuje korišćenje nestručnosti i ne poznavanja propisa od strane građana da bi se sa postupkom što više odugovlačilo jer nema dovoljnog broja zaposlenih pa su sami upravni organi zatrpani svakakvim predmeta koje nikako ne mogu rešiti u zakonskim vremenskim okvirima. Iz tog razloga, veoma je bitno da se sam inicijalni akt u Upravnom postupku dobro koncipira, jer je njegova ispravnost od presudnog značaja kada je u pitanju ostatak postupka. Bitno je napomenuti da se Inicijalni akti podnose kako jedinicama lokalne samouprave ( Opština Surčin, Opština Novi Brograd, Opština Sopot, Opština Palilula, Opština Voždovac, Opština Vračar, Opština Zvezdara…. ), tako i državnim organima ( Ministrastvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija, Ministarstvo građevine, Ministarstvo odbrane, Vlada Republike Srbije…. )
Zahtev
Zahtevi su najčešći inicijalni akti u upravnom postupku, kod kojih iako nemaju čvrstu formu, dolazi do grešaka koje dalje imaju posledice u kasnijim stadijumima postupka i zato ih ne treba olako shvatati već stvari treba prodiskutovati i sagledati sa advokatom koji je osposobljen za pripremu i pokretanje i vođenje upravnog postupka. Neki zahtevi imaju strogu formu, dok neki nemaju.. Kod prvih može doći do greške i kod foprme i kod sadržine dok kod potonjih samo kod sadržine pošto forma Zahteva nije propisana. Dakle greške koje će Vas koštati vremena i živaca su itekako moguće. Kao primer zahteva možemo navesti: Zahtev za upis u katastar nepokretnosti, Zahtev za izlazak komunalne inspekcije od strane građana, Zahtev za izdavanje lične karte, Zahtev za izdavanje informacije o lokaciji… Spisak je zaista predugačak i zaista je neophodno poznavanje materije da bi se svi upravni poslovi koje građani žele ostvarili.
Predlog
Predlog u upravnom postupku postoji onda kada građani imaju pravo da predlože upravnom organu neku radnju, a upravni organ dalje odlučuje o osnovanosti tog predloga. Takođe i ovde je veoma bitno da se ispoštuju forma i sadržina predloga jer to u mnogome utiče naishod samog postupka. Naravno naša advokatska kancelarija je osposobljena i za ovakvu vrstu akata.
Molba
Molba , sa druge strane je vid inicijalnog akta u kome se molilac obraća određenom upravnom organu sa molbom da nešto za njega učini, a o čemu sam organ posle promatranja osnovanosti molbe donosi odluku. Molbe su uglavnom bez propisane forme, osim ukoliko nisu u vidu obrasca, i zato je važno da sadržina molbe bude što preciznija i jasnija kako bi nadležni organ doneo pozitivan odgovor za građanina koji je podneo molbu. Naravno i ovde treba stvari prepustiti advokatu koji će znati kako da sastavi molbu a da ona ima najbolji ishod na kraju upravnog postupka.
Sam upravni postupak
Upravni postupak koji je pokrenut nekim inicijalnim aktom ili po službenoj dužnosti, je postupak u kome organ odlučuje o osnovanosti podneska koji je zaprimio. Moguća su tri ishoda… Prvi je usvajanje zahteva, predloga, molbe, gde je organ utvrdio da je akt osnovan i kao takav je podoban za dalje delovanje u upravnom postupku. Drugi je odbijanje, koje je obrnuto, dakle nema zakonskog utemeljenja u samom Zahtevu, predlogu, molbi te stoga ih organ odbija i ne preduzima upravne radnje. Treći ishod je odbacivanje, do koga dolazi kada organ utvrdi da :
1) nije reč o upravnoj stvari;
2) nije nadležan za odlučivanje o upravnoj stvari, a ne može da odredi ko je nadležan;
3) podnosilac zahteva očigledno nije imalac prava ili pravnog interesa o kome se odlučuje u upravnom postupku;
4) zahtev nije podnet u roku;
5) u istoj upravnoj stvari već se vodi upravni ili sudski postupak ili je o njoj već pravnosnažno odlučeno rešenjem kojim je stranci priznato pravo ili naložena neka obaveza;
6) zahtev ne bude uređen u roku koji je odredio organ
Naravno, kao što smo rekli , postupaka ima mnogo kao izakonskih i podzakonskih akata, tako da laiku, stvari vrlo lako mogu da promaknu i da dođe do odbacivanja inicijalnog akta.. Zato je najbolje obratiti se obučenom advokatu koji će proveriti sve uslove kako ne bi došlo do odbacivanja.
Odluke samih organa donose se bez bilo kakvih ročišta, osim u određenim situacijama kada je to propisano zakonom ili organ proceni da je potrebno radi efikasnijeg i kvalitetnijeg rešavanja postupka. Naravno naša kancelarija takođe pruža uslugu zastupanja u upravnom postupku.
Rok koji organ ima prema Zakonu o opštem upravnom postupku za donošenje Rešenja je 30 dana ukoliko:
- – je činjenično stanje utvrđeno na osnovu činjenica i dokaza koje je stranka iznela u zahtevu ili na osnovu opštepoznatih činjenica ili činjenica koje su poznate organu;
- – činjenično stanje može da se utvrdi na osnovu podataka iz službenih evidencija, a stranka ne mora da se izjasni radi zaštite njenih prava i pravnih interesa;
- – se donosi usmeno rešenje, a činjenice na kojima se ono zasniva su učinjene verovatnim;
- – je to posebnim zakonom određeno
U svim ostalim situacijama rok za donošenje Rešenja je 60 dana. Naravno kada su u pitanju Uverenja ili potvrde koje se izdaju na osnovu uvida u službenu evidenciju, organ izdaje odmah, dakle istog dana, a najkasnije u roku od 8 dana.
Kada proteknu navedeni rokovi, podnosi se žalba drugostepenom organu neposredno, nakon čega postoji tri mogućnosti:
– da drugostepeni organ produži rok za donošenje rešenja po zahtevu najduže za 30 dana, ukoliko je prekoračenje roka bilo opravdano, te pruži mogućnost prvostepenom organu da donese odluku u dodatnom roku;
– da drugostepeni organ samostalno donese rešenje po zahtevu ukoliko je prekoračenje roka neopravdano ili izda nalog prvostepenom organu da donese rešenje u roku ne dužem od 15 dana od dana kada prvostepeni organ primi nalog;
– da drugostepeni organ samostalno donese rešenje po zahtevu ukoliko prvostepeni organ ne postupi po nalogu.
Žalba u upravnom postupku
Žalba u upravnom postupku je redovan pravni lek putem kojih su građani u prilici da isprave greške koje su nadležni organi napravili u svom odlučivanju i Zakonom o upravnom postupku je propisano kada se može podneti:
(1) Protiv rešenja prvostepenog organa stranka ima pravo na žalbu, ako žalba nije zakonom isključena.
(2) Protiv rešenja Vlade ne može se podneti žalba.
(3) Stranka ima pravo na žalbu ako rešenje nije izdato u zakonom određenom roku.
(4) Stranka ima pravo na žalbu i u drugim slučajevima koji su zakonom propisani.
(5) Stranka nema pravo na žalbu ako je posebnim zakonom predviđeno da se neizdavanje rešenja u zakonom određenom roku smatra usvajanjem zahteva stranke.
(6) Protiv prvostepenog rešenja žalbu može podneti svako lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod upravnog postupka, u roku u kome žalbu može podneti stranka.
(7) Drugi organi i organizacije mogu podneti žalbu protiv rešenja ako su na to ovlašćeni zakonom.
Važno je napomenuti da Žalba u upravnom postupku ima svoje obavezne elemente koji moraju biti ispunjeni, te su neophodni da nebi došlo do odbacivanja Žalbe.
Rok za žalbu u upravnom postupku je 15 dana ali se to odnosi samo na opšti postupak, dok svaki posebni upravni postupak ima svoja pravila pa tako i rokove.
Nravno ovde treba napomenuti da se Žalba u upravnom postupku, po pravilu, podnosi prvostepenom organu odlučivanja i da i on ima određene ingerencije kada je u pitanju odluka po žalbi, a to znači da prvostepeni organ sam može izmeniti prvostepeno rešenje ukoliko utvrdi da greška zaista postoji.
U svim ostalim situacijama Žalba ide na drugi stepen gde drugodstepeni organ donosi odluku..
Upravni spor
Ako i po žalbi podnetoj drugostepenom organu izostane bilo kakvo rešenje u roku od 60 dana ili kraćem roku koji je određen posebnim zakonom koji se odnosi na konkretan predmet zahteva, stranka ima pravo na podnošenje upravne tužbe koja se podnosi Upravnom sudu zbog ćutanja uprave.
Pre podnošenja tužbe, neophodno je da se drugostepenom organu koji je propustio da u zakonskom roku odluči po žalbi uputi zahtev da u roku od 7 dana od prijema zahteva donese rešenje po žalbi, te da se po proticanju navedenog roka podnese tužba.
Postupak je gotovo identičan i kada je inicijalni zahtev kao prvostepenom organu podnet organu protiv čijih odluka nije dopuštena žalba. Proticanjem roka za donošenje odluke po zahtevu, te nakon isteka roka od 7 dana po dodatnom zahtevu da se donese rešenje, stiče se pravo za podnošenje tužbe Upravnom sudu zbog ćutanja uprave.
U zavisnosti od prirode zahteva upućenog organu uprave, Upravni sud ima više opcija, pa tako može samostalno da donese zahtevano rešenje, ili da u nedostatku činjeničnog osnova i drugih dokaza podobnih za odlučivanje naloži organu uprave donošenje odluke u roku ne dužem od 30 dana. U slučaju da organ uprave ne postupi po nalogu suda ( u praksi se gotovo nikada ne događa), i u utvrđenom roku ne donese odluku, potrebno je da se ponovo uputi zahtev organu uprave koji je dužan da u roku od 7 dana donese odluku shodno nalogu. Ukoliko i tada ne bude odluke, Upravnom sudu se podnosi zahtev za izvršenje presude. Sud će po pribavljanu obaveštenja organa zbog čega i dalje nije doneta odluka, u zavisnosti od odgovora samostalno doneti odluku koja će u svemu i sa istom pravnom snagom zameniti odluku organa uprave koja je inicijalno zahtevana.
Ovo je samo jedan od mogućih razloga za podizanje tužbe u u pravnom sporu , ali je jedan od najčešćih i ima veliki uticaj na naše upravno pravo. Upravni spor je regulisan Zakonom o upravnom sporu
……
Dakle zaključak je da je upravni postupak, kao i upravni spor veoma složen i da je sastavljen iz više faza u kojima se odlučuje, dakle neophodno je da ste za bilo koji upravni postupak odlično pripremljeni kako materijalno pravno, tako i procesno pravno.. Ukoliko imate pitanja u vezi bilo kog detalja vezanog za upravni postupak možete nas pozvati ili bilo kog advokata koji je član komore.